Svaki početak je težak, ali ovaj je izuzetak. Bar mi se sada tako čini. Nakon što su me nekoliko godina ubeđivali (moj dečko, šira i uža familija), jedno veče, iz čista mira, rešila sam da stavim tastaturu pod prste i podelim sa vama svoje misli. Dobro, da budem skroz iskrena, odluka i nije baš donesena iz čista mira, već je posledica događaja u poslednjih par meseci.
Prvi od njih je što se bližim strašnom 30-tom rođendanu. Od ove brojke sam uvek zazirala. Za mene je to bio datum-crta, kada sabiram i oduzimam svoje odluke i postignuća. Jer uvek sam imala plan u svojoj glavi, sliku svog života u 30-toj. Bila je to lepa slika, stereotipna doduše (jer su na mene uticalali filmovi '80-tih kao na primer Working girl sa Melani Grifit), ali lepa. I očekivala sam da se tako nešto i meni desi. Kao Melani Grifit. Do ovog rođendana, ja sam trebala već da osvojim svet novinarstva, da pronađem sebe u nekoj oblasti, i da carujem u njoj zahvaljujući svojoj vrednoći i talentu. Pored toga, trebala sam da imam prelepog i punog razumevanja muža, moderno uređen stan i slatkog i blentavog kućnog ljubimca.
Drugi razlog je što upravo sada završavam master studije (koje i nisu bile toliko lake kao što su drugi pričali) i eto, opet se nalazim na raskrsnici. Nekud treba krenuti. A svaki put kada treba da biram, ja se sledim. Svi ti izbori. Kao da sam vaga u horoskopu. Stalnim merkanjem ja svoju ličnost u potpunosti vakumiram. Loša pozicija za bilo šta. Najgora za dobar početak.
Treći je inspiracija. Dok sam bila na probnom radu za jedan magazin, pisala sam o mladoj Amerikanki koja je stekla milione dolara (možda sada i milijarde) verujući u svoj izum - steznik gaće. Nije rekla ni jednom prijatelju za svoju ideju jer se plašila da će je odgovoriti. Da će reći da je loša, da već postoji, da je rizik prevelik... Mama joj je nacrtala patent, ona je usavršila ideju i mic po mic, eto njoj miliona.
Dobro, ne verujem ja da ću postati milionerka ovde u Srbiji, ali bih bila više nego zadovoljna kada bi pokušala da svoje ideje sprovedem u delo.
Eto pred vama je jedan pokušaj. Jedan početak. Poželite mi sreću.
Prvi od njih je što se bližim strašnom 30-tom rođendanu. Od ove brojke sam uvek zazirala. Za mene je to bio datum-crta, kada sabiram i oduzimam svoje odluke i postignuća. Jer uvek sam imala plan u svojoj glavi, sliku svog života u 30-toj. Bila je to lepa slika, stereotipna doduše (jer su na mene uticalali filmovi '80-tih kao na primer Working girl sa Melani Grifit), ali lepa. I očekivala sam da se tako nešto i meni desi. Kao Melani Grifit. Do ovog rođendana, ja sam trebala već da osvojim svet novinarstva, da pronađem sebe u nekoj oblasti, i da carujem u njoj zahvaljujući svojoj vrednoći i talentu. Pored toga, trebala sam da imam prelepog i punog razumevanja muža, moderno uređen stan i slatkog i blentavog kućnog ljubimca.
Drugi razlog je što upravo sada završavam master studije (koje i nisu bile toliko lake kao što su drugi pričali) i eto, opet se nalazim na raskrsnici. Nekud treba krenuti. A svaki put kada treba da biram, ja se sledim. Svi ti izbori. Kao da sam vaga u horoskopu. Stalnim merkanjem ja svoju ličnost u potpunosti vakumiram. Loša pozicija za bilo šta. Najgora za dobar početak.
Treći je inspiracija. Dok sam bila na probnom radu za jedan magazin, pisala sam o mladoj Amerikanki koja je stekla milione dolara (možda sada i milijarde) verujući u svoj izum - steznik gaće. Nije rekla ni jednom prijatelju za svoju ideju jer se plašila da će je odgovoriti. Da će reći da je loša, da već postoji, da je rizik prevelik... Mama joj je nacrtala patent, ona je usavršila ideju i mic po mic, eto njoj miliona.
Dobro, ne verujem ja da ću postati milionerka ovde u Srbiji, ali bih bila više nego zadovoljna kada bi pokušala da svoje ideje sprovedem u delo.
Eto pred vama je jedan pokušaj. Jedan početak. Poželite mi sreću.
Posts
0 comments:
Post a Comment