Novi svet Doris

Pred vama je kolaž mojih razmišljanja, želja, ambicija i slobodnog vremena u trenutku kada sam, po ko zna koji put u životu, na raskrsnici. Dok je moja karijera najaktivnija na LinkdIn-u, rešila sam da stvar preuzmem u svoje ruke. Na ovoj strani mogu da pišem o temama koje su meni zanimljive, o ciljevima koje želim da dosegnem, o stvarima koje me tište ili fasciniraju. Bez zadrške i premišljanja. To je moj novi svet.

Saturday, May 4, 2013

Uz iće i piće sve se zaboravlja

Prvi put se u Srbiji Praznik rada obeležio pre tačno 120 godina. Siromašni radnici s kraja 19. veka okupili su se ispred kafane "Radnička kasina" u Beogradu i istakli čuvenu parolu "Proleteri svih zemalja, ujedinite se". Od tada je ovom zemljom protutnjalo nekoliko ratova, granice su se šile i parale, živesmo u podvrstama kapitalizma i socijalizma, a na kraju i u autentičnoj tranziciji, ali proslava ovog komunističkog praznika i dalje je ostala živa. U izmenjenom obliku.

Ovde nije reč o tome koliko se sećamo tih prvih žrtava tvrde kapitalističke palice, zbog kojih se i obeležava ovaj dan, već o radničkom prazniku u Srbiji, prilagođenom našoj tradiciji i kulturi. Prvi maj, uranak, vremenom je izrastao u jedan od bitnijih praznovanja u godini, kada se uz roštilj, prasence i pilence, zaboravlja na sve što nas, kao radnike, i zaposlene i nezaposlene, pritiska. Ko želi da taj, slobodan prolećni dan, protestvuje što nije dobio platu poslednjih nekoliko meseci, ili što je jedan od nekoliko desetina, stotina hiljada ljudi koji su izgubili posao? Ko želi da priziva tri čuvene osmice: osam sati rada, osam sati odmora i osam sati sna? Radi se kad treba i koliko treba.

Psiholozi kažu da je za radničku apatiju kriv stid koji osećamo zbog svoje bede, a vođe sindikata kažu da ove godine, zbog političke situacije, nije u redu da dignemo svoj glas. Čovek bi mogao da se zapita koje nam je to godine politička situacija dozvolila da se bavimo i ovim pitanjima? Čini se da nas uvek izguraju neke "veće" teme.

Proslava Prvog maja je iskrojena po onoj staroj srpskoj: "Udri brigu na veselje". A mi smo šampioni u udaranju brige. Oni ambiciozniji slavljenici roštiljanje planiraju danima unapred, jer treba pronaći odgovarajuće mesto, zgotiviti najukusniije meso i salaticu, pa se roštiljaska palica prepušta samo najboljima. Sa druge strane, tu su i ona stihijska okupljanja, kada se u poslednjem trenutku o svemu odlučuje i koja su često, za mene, najinteresantija. Bez pritiska i prevelikih očekivanja.

Kliše: sa prijateljima je najlepše. Ali ako je uz priajtelje lepo vreme, Dunav, šuma, pomenuto prasence i pilence, muzikalna osoba koja nije zaboravila gitaru, meni je savršeno. A savršeno je dovoljno.