Berlin, Berlin

Žao mi je što sam poslednjih dana bila neaktivna na blogu, ali razlog je više nego lep. Poseta Berlinu. Odmah po povratku u Srbiju, pokušala sam da saberem sve svoje utiske (kojih je stvarno mnogo, jer me je glavni grad Nemačke oborio s nogu) i prenesem ih na papir.  Želela sam da, u samo nekoliko rečenica, opišem lepotu i energiju ovog grada, ali to je jednostavno nemoguće. Rečenice su se nizale jedna za drugom i eto, pred vama je jedan putopis, jedan doživljaj nesvakidašnjeg grada i svega lepog što se u njemu može videti.

Neko je na svom blogu ili putopisu poredio Berlin sa određenim tipom ljudi. Ne sećam se tačno detalja, ali ovako bih ja opisala ovaj nemački grad: muškarac u svojim dvadesetim, neobičnog izgleda (za naše prilike) ali odiše nekim nepretencioznim samopouzdanjem. Na prvi pogled deluje kao da  je samo nabacao garderobu na sebe, stvari koje su mu sticajem okolnosti pale pod ruku, ali posle minut-dva postaje jasno da je sve na svom mestu. Da se ne može ništa oduzeti a da on ne ostane bez svog šarma, i da se ne može ništa dodati a da sve ne preraste u haotično šarenilo. On je visokoobrazovan i srećno zaposlen, i iako deluje opušteno,  on svoj posao obavlja tačno i precizno. Nemački. Kad je slobodan, uživa u malim galerijama i radovima još uvek nepoznatih umetnika, ali se rado vraća klasici i neprevaziđenim remek-delima kroz istoriju. Na pauzama mota duvan i uživa u kvalitetnom nemačkom pivu i belim kobasicama. Prihvata novo, ne odričući se starog.

Najlepše iz ljudske istorije – Berlinski muzeji

Nije teško zaljubiti se u Berlin, zamisliti svoj život u njemu, jer čini se da je ovaj grad uzeo najbolje od istoka i zapada. Nakon nekoliko dana provedenih u njemu, postaje jasno da se tu radi o nekoj simbiozi nemačke praktičnosti i tačnosti sa istočnom spontanošću i slobodnim duhom. Komunizam i kapitalizam u jednom gradu i u jednom vremenu poklanjaju svojim posetiocima obojene socijalističke blokove i najbogatije muzeje, uređeni gradski prevoz i sećanje na Marksa i Engelsa. Socijalistička prošlost nije izbrisana, ona je ovde postala turistička atrakcija, pa se negdašnji pasoši DDR prodaju ispred Branderbuške kapije za 1EUR. Za sve turiste koji su odrasli u trulom kapitalističkom izobilju, a žele da osete život Nemaca sa istočne strane Berlinskog zida, postoji DDR muzej, u kome „na razigran i živahan način“, kako stoji u pamfletu, možete da osetite istoriju. Tako su u njemu izložene tipične socijlističke dnevne sobe (mislim da u Srbiji i dan danas većina dnevnih soba izgleda slično), socijalističke kuhinje (i one su veoma slične našim) i tipično socijalističko prevozno sredstvo – trabant (posle svega navedenog, pomislih, kako je Srbija, bar njenim većim delom, u stvari jedan veliki muzej). 

Dnevna soba sa istočne strane Berlinskog zida

...i kuhinja

Ipak, DDR je samo jedan od 569 muzeja i galerija, koliko broji ovaj grad. Impresivno. Za posetioce iz zemalja u tranziciji, kakva je i Srbija, sigurno je zanimljivija zaostavština ranijih epoha, i tu pre svega mislim na Ostrvo muzeja, tik uz reku Špre. Kompleks je sačinjen od 5 muzeja, a celodnevna karta za sve iznosi 14 EUR. Ipak, moram da naglasim, da jedan dan nije dovoljan da se obiđu svi muzeji. Ja sam uspela da pogledam samo dva, na sreću, meni najinteresantnija: Neues (Novi) Museum i Pergamon Museum. Nemci su tokom prethodna dva stoleća vredno sakupljali najveća civilizacijska blaga iz svih delova sveta i smestili ih pod jedan krov.

Zahvaljujući njihovoj fascinaciji prošlim vremenima, istorijom i drevnim imperijama, od zuba vremena i uništenja sačuvana su brojna dela i ostavljena u amanet budućim generacijama. U njihovoj nameri nije ih sprečila čak ni kolosalna veličina nekih, pa je tako u Pergamon muzeju svoje mesto našlo i poveliko parče Antičke Grčke – Pergamonski oltar iz 2.v.p.n.e. ali i ogromna kapija boginje Ištar u jarko plavoj boji, ukrašena plitkim reljefima lavova i mitskih bića (koja su imala glavu i telo zmije i rep škorpije). Kapija je stigla u Berlin pre jednog veka, a kada je izgrađena, pre oko 2500 godina, nalazila se na severnoj strani Vavilona i bila je posvećena boginji ljubavi, rata i plodnosti, Ištar. Nekoliko hiljada godina od svog nastanka, ove građevine svojom lepotom i danas ljudima oduzimaju dah. 

Zevsov oltar u Pergamon muzeju

Ipak, većina ljudi u Berlinu, pri prvoj poseti pohrli da vidi jednu od najlepših žena sveta koja svoje dane provodi u Novom muzeju. Nefertiti, što na egipatskom znači lepota je došla.  Prošle godine je obeležen jedan vek od kako je pronađena ispod poda male radionice u Egiptu, i sa malo muke, donesena u Nemačku.

Kapija boginje Ištar

Nefertiti - Lepota dolazi

          Moram priznati da ni ova dva muzeja nisam uspela da pogledam sa puno pažnje (bar ne onako kako bih volela) jer vremena jednostavno nije bilo. Tako da ću nekom narednom prilikom morati da nadoknadim sve propušteno. Ipak, moja preporuka je da se kupi trodnevna karta (karte mogu da se kupe ispred muzeja i na  automatu na Aleksander platzu). Muzeji rade svim danima od 10-18h, vikendom od 10-20h. Ponedeljak je neradni dan.

fotografije: Bezbojan
Ako sam vas zainteresovala, II deo možete da pročitate ovde.

Kraj prvog dela